Grupa -projekat “Čuvari tišine” nastao je u drugoj polovini 80tih godina iz grupe “Istok” u kojoj su pored Milana Jakovljevića Laneta svirali i Ivica Milohanović -gitare, Saša Selaković- bas, Miloš Cvetković – bubanj, Slobodan Antonijević- klavijature i koja je od početka svirala autorsku muziku dok je Zvonko Mitrović nastupao kao pevač sa tada starijim i aktuelnim jagodinskim bendovima koji su svirali hard rok standarde.
Nakon dolaska Gorana Todorovića u Jagodinu sa tada u to vreme otkrovenjem, četvorokanalnim Tascam kućnim studiom i elektronskim bubnjem koji je mogao da se programira.
Todinim dolaskom tog leta u Jagodinu mi a pored nas i mnogi naši drugari koji su stvarali rok, pop, pank muziku dobili su iznenadnu priliku da mogu da urade pristojne demo snimke u Jagodini i da to mogu i finansijskj sebi da priušte, jer u to vreme napraviti demo snimak a da zvuči iole dobro za nas iz manjih sredina bilo je skoro neizvodljivo, pre svega zbog skučenih tehničkih mogućnosti u manjim sredinama i basnoslovne cene tih usluga za klince koji se iz čiste ljubavi bave muzikom.
Deo materijala “Čuvara tišine” je nastao u prvo kao demo u stanu u B1 zgradi. Goran Todorović koji je bio već dokazan muzičar – (svirao je sa Snežanom Mišković u grupi Viktorija) i producent jer je uveliko radio u muzičkim studijima u Beogradu mi je predložio da uradimo profi materijal jer je u demo snimcima koje smo radili u mojim tekstovima i Zvonkovom glasu mislio da možemo da postignemo zapažen uspeh na tadašnjoj muzičkoj sceni kao pop bend koji je u to vreme bio osveženje sa tekstovima i muzikom.
Materijal je snimljen 87 i 88 godine u studiju Goran Todorovića i Željka Božića u Zemunu.
Autor tekstova je moja malenkost, u komponavanju pored mene i Zvonka učestvovao je i njegov brat Bojan Mitrović. Bojan je kasnije postao frontmen grupe Pop Tones.
Produkciju je radio Goran Todorović.
Ovaj materijal je prvo trebao da objavi Jugoton (ali su počeli ratni sukobi u Hrvatskoj, nakon toga Diskoton iz Sarajeva (počeli su sukobi u BiH) kad smo počeli da pregovaramo sa PGP om, došla je inflacija, sankcije i na kraju smo Zvonko i ja digli ruke od mogućnosti da materijal može negde da bude objavljen, uveliko smo studirali, završili smo fakultete, zaposlili se i nismo nastavili da se i dalje bavimo muzikom što smo obojica žarko želeli.
Zato često u šali za sebe kažem da sam promašen čovek jer je pisanje tekstova i komponovanje bilo sve što sam u životu želeo da radim i ako mogu da od tog posla hobija i živim.
P.S. autor fotografija je Pedja Milićević Barberian.
U vezi ovog muzičkog projekta moram da pomenem još dva čoveka koji su verovali u to sto mi radimo.
Mog prijatelja Zorana Tomića za koga sam ja želeo da nam bude kasnije menadžer i koji je sebe uložio u ovu priču kao i mog sadašnjeg kuma Slobodana Šošića Šoleta koji je u to vreme pored toga što je bio vrsni poznavalac muzike i zvuka bio i tonac na svim koncertima u Supernovoj u Jagodini gde su svirala svi bendovi bivše ExJu scene od Psihomodo popa do El. Orgazma.
Bez njega ne bi bilo dogovora ni sa Jugotonom ni Diskotonom.. on je za to direktno zaslužan.
Sve ostalo je istorija.
Autor teksta: Milan Lane Jakovljević
