Tokom leta 1974. godine, Dobrica Bata Veselinović je predložio tadašnjim ubedljivo najboljim gitaristima centralne Srbije, Jovici Cvetkoviću i Belom Radojkoviću, umesto da su večiti rivali, da sa njim formiraju „super“ rok grupu, koja ne bi imala konkurenciju i time bi se umanjila podvojenost publike. Ideja je bila da takva „super“ rok grupa, zajedno sa publikom, čini jedinstvenu rok scenu u Jagodini kao „jagodinski rokerski klan“. Zbog toga je ta „super“ grupa, na predlog Belog, dobila ime „Jagodina KLAN“, a kasnije samo „KLAN“.

Zamisaо je bila da dvojica gitarista sa različitim stilovima muziciranja i repertoarom sviraju zajedno, uz podršku jake i dobro uvežbane ritam sekcije. Odustalo se od potrage za dobrim bas gitaristom zato što je dogovoreno da dok jedan gitarista svira svoj repertoar, onaj drugi svira bas gitaru i sa Batom formira ritam sekciju.

Ali trebalo je ispuniti određene preduslove. Prvo, Beli i Bata su sa Vladom i Jelačom svirali u grupi „Tač“, pa je bilo potrebno da napuste tu grupu. Drugo, Bata je trebalo da nabavi kvalitetnu bateriju bubnjeva. Treće, neophodna je bila kompletna bas oprema, koju niko nije posedovao, zato što su i Joca i Beli, kao solo gitaristi, imali tu vrstu opreme. Četvrto, potreban je bio kvalitetan razglas i četiri-pet mikrofona sa stalcima. U drugi plan su stavljeni prostorija za vežbanje, štampanje plakata i eventualno proširivanje grupe sa još nekim članom.

Tokom septembra i oktobra počela je nabavka neophodne opreme. Krajem oktobra grupa je dobila prostoriju za vežbanje u tadašnjem Domu omladine (sadašnja zgrada „Kopernikus RTV Jagodina“). Bила je to preuređena prostorija u potkrovlju zgrade, 22–25 m², u kojoj nije moglo da se vežba za vreme radnog vremena ili održavanja popodnevnih ili večernjih aktivnosti u Domu omladine. Kako je kod Joce ostalo nekoliko stotina plakata od prethodne grupe VIS „Albatros“, oni su se u početku koristili dok grupa „Klan“ nije bila u finansijskoj mogućnosti da štampa svoje plakate.

Početkom novembra počele su prve probe i odabir pesama za sastavljanje repertoara. U startu su izbačene „izlizane“ pesme koje su bezbroj puta ranije svirane na igrankama, a i samim muzičarima su dojadile. To je značilo da su neophodne korenite promene repertoara, način postizanja opšteg i prepoznatljivog zvuka grupe („saunda“), to jest način muziciranja i postizanja upečatljivog „gru-va“. To je zahtevalo drugačiji pristup radu, uvežbavanju i usviravanju pesama na muzičkim probama.

Na Jocin i Belijev predlog, grupi se pridružio Jugoslav Jucо Simić, dobar klavijaturista, školovan muzičar. Tog 15. novembra 1974. godine grupa „Jagodina KLAN“ bila je kompletna i održala prvu muzičku probu u punom sastavu:

  • Jovica Joca Cvetković – solo gitara, usna harmonika, vokal i u zameni bas gitara

  • Radmilo Beli Radojković – solo gitara, u zameni bas gitara i prateći vokal

  • Jugoslav Jucо Simić – klavijature i prateći vokal

  • Dobrica Bata Veselinović – bubnjevi i organizacijski poslovi grupe

Prvi javni nastup grupe „Klan“ bio je u Obrazovnom centru „Veljko Vlahović“ 28. novembra 1974. godine. Za vreme praznika, tadašnjeg Dana republike, sviralo se sva tri dana uzastopno. Nakon tih svirki, muzičari su primetili da grupa ima bolji „saund“ sa izraženim „gru-vom“ ako su u ritam sekciji bili Beli i Bata. Njih dvojica su se muzički dobro slagali i uspešno su ritmički precizno definisali ritam sekciju. Zbog toga je Beli prešao sa solo gitare na bas gitaru.

Tako je nastala grupa „Jagodina KLAN“ kao nosilac ideje za objedinjavanje jagodinske rok scene. I u tome se prilično uspelo. Nabavljena je kvalitetna oprema, ravna onoj koju su koristile poznate grupe sa zapada. Sviralo se na pojačalima marke: Vox, Marshall, Hiwatt, Fender, Dynacord, RCF, Altec; razglas je bio Sound City ili Ha–ha; a gitare ili Fender ili Gibson. Bubnjevi su bili marke Premier sa Super Zin činelama, klavijature dvoredne Farfisa, mikrofoni Shure… Plakati, za ono vreme, ogromni – 100 x 70 cm.

Plakati grupe „Klan“ bili su informativno jednostavni bez ilustracija i fotografija, sa sredine sa krupno ispisanim slovima imena grupe. Iznad imena bio je prostor za upisivanje mesta i sale gde se svira, a ispod naslova grupe mesto za upisivanje datuma, satnice početka svirke i iznos ulaznice. Plakati su bili dvobojni: na beloj pozadini sa slovima u jakim bojama; plavoj, crvenoj, zelenoj ili crnoj. Lepili su se tri do četiri dana pre svirke, obavezno u drugoj boji u odnosu na prethodnu, da bi publici bilo uočljivije.

Rad, vežbanje i usviravanje bilo je jedinstveno za tadašnje prilike. Svako je za sebe preslušavao pesme sa ploča ili magnetofonskog snimka, koje su određene za sastav novog repertoara. Onda su bas gitarista Beli i bubnjar Bata dolazili na muzičku probu dva sata ranije i razrađivali ritam sekciju. Nakon toga dolazili su ostali članovi grupe da još četiri sata svi zajedno uvežbavaju i usviravaju predviđene numere.

Repertoar je bio sastavljen od pesama manje poznatih autora, ali sa vrlo dinamičnim, pevlјivim i lako pamtljivim arijama (publika je po odlasku sa igranki pevušila ili zviždala mnoge pojedine arije koje su prvi put čuli na igranci, u izvođenju grupe „Klan“); ili sa poznatim autorima, ali sa onim hit pesmama koje su bile teške, ili za ono vreme shvatanja muzike gotovo nemoguće za izvođenje.

Na repertoaru, pored tadašnjih rok standarda od Erica Claptona, Free, Bad Co… bile su numere od: Vanilla Fudge, Ten Years After, Johnny Winter, Santana, Deep Purple, Led Zeppelin, Grand Funk Railroad, ELP, Jeff Beck, Bloodrock, Uriah Heep, Jethro Tull, Wisbone Ash, kao i prolazni hitovi sa inostranih top listi.

Obično se sviralo subotom i nedeljom od 19:30 do 22:30, sa dve pauze od po desetak minuta. U Jagodini smo nastupali svake druge subote da bi se kod publike izazvala želja za dobrom igrankom i da bi poseta bila veća. Ostalim vikendima „Klan“ je svirao van Jagodine. Za državne praznike sviralo se duže i u svim danima praznika. U Jagodini se sviralo u holu Obrazovnog centra „Veljko Vlahović“, u holu i sali Gimnazije „Svetozar Marković“, u holu male sale Centra za kulturu u podrum-sali Pedagoške akademije i ponekad u diskoteci Doma omladine.

Nešto više od godinu dana postojanja grupe, svakodnevnih proba i vikend nastupa, pred samu Novu 1976. godinu, klavijaturista Jucо odlazi na odsluženje vojnog roka. Hitno je bila potrebna adekvatno-kvalitetna zamena.

Rešenje je nađeno u Dejanu Petkoviću (tada je živeo u Smederevu) koji je pored toga što je bio dobar svirač, bio i dobar pevač. Drugim rečima, bio je vrhunski i kompletan muzičar. Dejan Petković je i ranije, u nekim kombinacijama, pre ili kasnije, svirao sa muzičarima iz Jagodine (Rade Milošević, Ninoslav Stanojević). Dolaskom Dejana, repertoar je proširen sa onim songovima koje je on pevao. To su bile mahom rok i pop balade, prigodne za novogodišnje praznike.

Jucov odlazak na odsluženje vojnog roka podstakao je razmišljanje o promeni „saunda“ grupe. Bez obzira na to što je umesto Jucоa sada klavijaturista Dejan i što su njegovim dolaskom pojačani vokali, osećala se potreba za još jednim solo gitaristom. Time bi „Klan“ poboljšao svoj zvuk, uveo novine u muziciranju razradom solo deonica sa dve solo gitare i proširio repertoar.

Početkom proleća 1976. godine, za još jednog gitaristu grupe „Klan“, dolazi Svetislav Cakija Vasiljević. Nažalost, publika nije imala prilike da čuje nov „saund“ grupe „Klan“ sa dvojicom solo gitarista istovremeno (Joca i Cakija), sem nekolicine mlađih muzičara koji su bili u čestom okruženju grupe.

Nakon nekoliko nedelja svakodnevnih i intenzivnih proba, Jovica Cvetković odlučuje da zasnuje porodicu i povlači se iz grupe. Dejan Petković je otišao da priprema završne ispite u srednjoj muzičkoj u Beogradu i prijemni ispit za Muzičku akademiju, a bio je i u kombinacijama sa muzičarima iz Smedereva za osnivanje grupe „S vremena na vreme“.

Odlaškom Joce i Dejana, grupa „Klan“ je postala tipična „rokerska trojka“. Solo gitarista Cakija, basista Beli i bubnjar Bata počeli su da traže vokalnog solistu sa šireg područja Pomoravlja. Ubrzo, nakon „Zlatnog glasa Svetozareva“, početkom leta 1976. godine, i Beli napušta „Klan“.

U potrazi za novim članovima, „Klan“ je preživljavao svoju najveću krizu. Cakija i Bata su celog leta pokušavali da pronađu nove članove adekvatne onome čime su težili u muzici. I napokon, početkom jeseni 1976. godine, „Klan“ je u punom sastavu ponovo na jagodinskoj rok sceni, ali sa potpuno novim članovima. Pored solo gitariste Svetislava Cakije Vasiljevića i bubnjara Dobrice Bate Veselinovića, sada su u grupi bas gitarista Zoran Čeda Marjanović (poznatiji kao Čeda Bubnjar), dok je pevač bio Budimir Buca Veljković iz Paraćina. Tokom decembra, po odsluženju vojnog roka, pridružili su im se bas gitarista Damir Kranjčar iz Zagreba i nekadašnji klavijaturista Jugoslav Jucо Simić. Sada je grupa „Klan“ imala dva člana sa muzičkim obrazovanjem (Jucо i Damir).

Repertoar je korenito promenjen u odnosu na prethodni. Zadržane su samo određene pesme koje su bile vrlo efektne za sviranje. Pored ranije pomenutih grupa sa zapada, na repertoaru su bili songovi grupa Argent, Journey, Whitesnake, Rainbow, Procol Harum, Yes.

Novi repertoar je zahtevao još više uvežbanu ritam sekciju i menjanje muzičkog pravca ka fanki i sinfo-roku. Delio se na dva muzička pravca: dosadašnji hard rok, u kome je bas gitaru svirao Zoran Marjanović, i novi fanki stil, u kome je bas gitaru svirao Damir Kranjčar. Zbog načina držanja bas gitare na nastupima i stila sviranja, publika je Damira prozvala „Fanki“.

Tokom 1977. godine, iz Obrazovnog centra, glavne gradske igranke sele se u Gimnaziju. Grupa „Klan“ drži rekord u prodatim kartama i broju publike. U holu Gimnazije, 3. januara 1977. godine prodato je 1.293 ulaznica. Svirali su: Cakija, Jucо, Fanki, Čeda i Bata, a Buca je pevao.

Već tokom godine osećala se potreba da „Klan“, koji je odavno prevazišao lokalne okvire, a najverovatnije i jugoslovenske, zapliva u profesionalne vode, usvoji ozbiljniji pristup stvaralaštvu i pokuša da snimi i izda makar jedan album. Preovladalo je mišljenje da je, na početku, neophodno uložiti poseban trud i napore na afirmaciji grupe, odlaskom na neku veću turneju sa već poznatom i afirmisanom grupom tadašnje Jugoslavije.

Treba napomenuti da su Zlatni Prsti iz Zaječara odbili da angažuju „klаnovce“ kao prateću grupu jer su ih smatrali daleko boljim sviračima od sebe. Kako nijedna poznata grupa nije htela da ih angažuje, a nisu imali svoje autorske pesme za celovečernji nastup, niti su bili dovoljno poznati javnosti, bilo je izuzetno teško postati popularan na jugoslovenskom nivou. U tim iščekivanjima i previranjima, gde se više zarađivalo i daleko manje ulagalo na lokalnom nivou, Fanki odlazi za Zagreb, a Čeda sa svojim vršnjacima osniva grupu „Hidraulik“, dok se Jucо opredeljuje za narodnu muziku.

Bata i Cakija ostaju sami. U pregovorima sa Dejanom Petkovićem nisu uspeli da naprave bend. Ni pokušaji sa Mivetom Okruglićem iz Zemuna da ponovo aktiviraju njegovu grupu „Opus“ i za PGP snime album nisu urođili plodom zbog nepovoljnih uslova koje je Mivet postavljao. Krajem godine i Cakija odlazi da svira narodnu muziku.

Na Batin predlog da se grupa „Klan“ oformi sa prvobitnim članovima, osnivačima, odazvali su se Joca i Beli. Umesto Jucоa, odlučuju se za mladog klavijaturistu Sašu Krstića, muzičara tek stasale treće generacije rokera. U tom sastavu, od decembra 1977. godine, radili su povremeno do jeseni 1978. godine. Gostovanje u Trsteniku bilo je poslednje za tu postavku grupe.

Kasniji Batini pokušaji da sa Cakijom, Radislavom Radetom Kekijem Živadinovićem iz Ćićeva i gitaristom Radetom Keom Jovanovićem iz Podgorice ponovo

oforme grupu „Klan“ nisu uspeli zbog toga što je Keo nastradao u automobilkskoj nesreći u kanjonu Morača. Nakon toga Cakija se definitivno opredeljuje za narodnu muziku.

Tokom 1979. godine, Bata pokušava da održi „Klan“ sa muzičarima treće generacije, ali sem nekoliko svirki, sve je ostalo bez vidnih rezultata. Konačno, i Bata odustaje od svih pokušaja obnove grupe i prodaje razglas i bubnjeve.

Za vreme svog postojanja, u grupi „KLAN“, u nekim kombinacijama i varijantama svirali su i pevali:

  • Jovica (Joca Kenac) Cvetković – solo gitara, vokal, usna harmonika i povremeno bas gitara

  • Radmilo (Beli) Radojković – bas gitara, prateći vokal i povremeno solo gitara

  • Dobrica (Bata) Veselinović – bubnjevi

  • Jugoslav (Jucо) Simić – klavijature i prateći vokal

  • Stjepan Kepa Feldvari – vokal

  • Dejan Petković – klavijature i vokal

  • Svetislav Cakija Vasiljević – solo gitara

  • Zoran Čeda Marjanović – bas gitara i prateći vokal

  • Budimir Buca Veljković – vokal

  • Damir Fanki Kranjčar – bas gitara

  • Aleksandar Saša Krstić – klavijature

  • Vojislav Zuja Jovanović – održavanje tehnike, rasveta i scenski efekti

Od dvanaest članova „Klana“, sedmoro je iz Jagodine, dvoje iz Ćuprije, jedan iz Paraćina, jedan iz Smedereva i jedan iz Zagreba.

U svim personalnim kombinacijama i stilskim varijacijama u grupi „Klan“ svirali su:

  • Bubnjeve: Dobrica Bata Veselinović

  • Solo gitaru: Jovica Joca Kenac Cvetković, Radmilo Beli Radojković, Svetislav Cakija Vasiljević

  • Bas gitaru: Radmilo Beli Radojković, Jovica Joca Kenac Cvetković, Zoran Čeda Marjanović, Damir Fanki Kranjčar

  • Klavijature: Jugoslav Jucо Simić, Dejan Petković, Aleksandar Saša Krstić

  • Usnu harmoniku: Jovica Joca Kenac Cvetković

  • Vokale: Jovica Joca Kenac Cvetković, Stjepan Kepa Feldvari, Dejan Petković, Budimir Buca Veljković

  • Prateće vokale: Radmilo Beli Radojković, Jugoslav Jucо Simić, Zoran Čeda Marjanović

  • Tehniku je održavao i o njoj brinuo Vojislav Zuja Jovanović

    Tekst i fotografije preuzeti iz ” Prve monografije Rock Klan festivala 2014 – 2018 sa antologijom jagodinske rok scene “, autora Dobrice Bate Veselinovića.

    Nažalost, ne postoji sačuvan audio ili video snimak.

Klan

Aktivni od 1974 – 1979

Genre

0 Facebook Twitter